Како изгледа просјечан животни пут жене у Републици Српској


Добар дан, ја сам Софија!


Испричаћу вам причу о себи од тренутка када сам се родила, па до посљедњег дана свог живота


Моје име је Софија. Уз помоћ својих другара статистичара испричаћу вам причу о просјечном животном путу жене у Републици Српској, од тренутка рођења, па све до смрти.


Рођена сам у уторак 8. августа 2023. године. Кажу да је тај дан је био највеселији дан у Републици Српској. Пјесма је одјекивала од Новог Града до Требиња, очеви су славили, јер је баш тада рођено највише беба у току читаве године, чак нас 50. Деда каже да му датум мог рођења разгали душу, баш као и 9. јануар сваке године. Старија родица додаје да сам у хороскопу лав, иако стварно не знам шта то значи, а нема ми ни смисла, јер како дјевојчица може да буде лав.


Моји родитељи очигледно су мудри људи када су одлучили да ми дају ово име. Или су можда само у тренду, будући да сам ја тек једна од 179 Софија рођених у току године. Поред тога, ја сам једна од 4 460 дјевојчица које су роде донијеле родитељима. Моје најбоље другарице су Милица и Марија. Осим њих, волим да се играм и са Дуњом и са Аном. Ми смо најљепше и најпопуларније, јер су то најчешћа имена дјевојчица код нас.


Нађа, Теодора, Тара, Мила и Сара су мање лијепе и мање су ми драге, што је логично, јер су њихова имена мање популарна. Због овога су ме прекорили мама и тата, па сам обећала да више нећу тако посматрати другаре. И заиста, када боље размислим, Нађа ми је дража од Марије, а Теодора је сачувала сваку моју тајну. Мудри су ти моји родитељи, зато су ми сигурно и дали име Софија.


Од колијевке па до гроба, најљепше је ђачко доба


У школу ћу кренути у понедјељак 3. септембра 2029. године. Мама каже да немам среће, јер да сам рођена само 24 дана касније, могла бих да одморим још једну годину и да се више играм. Ко зна зашто је то добро?!


Велике су шансе да будем ђак једне од 13 школа у Републици Српској које имају преко 1 000 ученика. Ја, овако мала, ситна у толикој гомили дјеце?! Ипак, то и није тако лоше, када помислим да сам само једна од 40 565 ученица у основним школама. Као кап у мору, као зрно у пијеску.


Након много труда и учења, средином маја 2038. године моји другари и ја ћемо на бијелим мајицама кратких рукава исписивати поруке једни другима, говорити колико се волимо и како ће наше другарство вјечно трајати.


А, онда, долази поново први септембар, па нова школа... Средња школа, кажу. Има ли томе краја, икада? Притом ће ме родитељи убјеђивати да је од колијевке па до гроба, најљепше ђачко доба?! Зар они мисле да иједно дијете вјерује у то? Ја дефинитивно не! Већина мојих другара ће уписати стручне техничке школе, чак 2/3 њих. Ја се двоумим између гимназије (17,3% ученика) и умјетничке школе (0,9%).


Пунољетство


Ево га. Осми август 2041. године. Осамнаести рођендан, пунољетна сам. Деда и бака кажу да ће ми уплатити да полажем возачки испит, а нека ми родитељи само купе аутомобил. Мами и тати се није свидјела та шала са „само". Нисам ни ја нешто одушевљена, јер нисам љубитељ вожње. Ипак, убјеђују ме да се упустим и у ту авантуру. Чак и ако не буде све ишло глатко, из прве, друге или треће, има наде. Вјерујте, 25 упорних другара је положило возачки испит након 7 или више излазака.


Накнадно су мама и тата рекли да ће ми купити неки аутић уколико положим, свакако су прије мјесец дана отплатили стамбени кредит. У прави час, док се још нису навикли на вишак у буџету. Након много труда, положила сам возачки испит. Нећу вам рећи из колико покушаја, нека то остане тајна мојих укућана и мене.


Брзо пролази вријеме. Завршила сам гимназију, није било тако страшно. Много сам научила. Дуга је пауза од краја средње школе до поласка на факултет, скоро четири мјесеца. Спремала сам пријемни испит, а успјела сам и да мало одморим. Били смо на мору неколико дана, након чега смо обилазили природне љепоте Републике Српске. Свратили смо кратко и до Бање Врућице. Још увијек сам позитивно изненађена сазнањем да се тамо оствари највећи број ноћења у Републици Српској. Више од 20%. Искрено, до сада била убијеђена да су то Бањалука, Требиње или Јахорина. Признајте да сте и ви изненађени?!


Бруцош


Октобар је, дивно михољско љето. Сада сам званично и бруцош. Уписала сам Медицински факултет, хоћу да помажем људима. Више од једне петине студената уписало је студије из области Здравства и социјалне заштите. Чак 75,9% студената из поменуте области су жене. Нисам знала да је студентски живот оволико занимљив. Студирам факултет који волим, студенти са свих страна Републике Српске, региона, чак и 386 студената из Азије студира код нас. Године заиста брзо лете, комшиница са приземља говори како сам нешто развукла студирање. „Никако да дипломираш", говори ми у пролазу. Чини јој се да то нешто предуго траје. А, ја све у року полажем...


Удадба


Кажу и да је вријеме да се удајем. Ако је судити по статистици, муж ће ми се вјероватно звати Лазар или Лука. Један од њих ће вам испричати своју причу у наредном броју магазина.


Са 27,6 година ћу да се удам, јер је то просјечна старост младе приликом закључења првог брака. Родитељи ми поручују да не журим, да будем паметна и мудра, да никада није касно. Да заиста никад није касно, свједочи и то да је било 120 бракова у којима је невјеста била стара 55 или више година. Тата додаје да ћу без обзира на све, заувијек бити његова принцеза.


До те 55. године можда и докторирам, свакако према полној структури, на мастер студијe од укупног броја уписаних, 63,0% су жене, на специјалистичким студијама 70,0%, а 52,7% доктораната су жене. Када се удам, мој муж ће бити нешто старији од мене, имаће 30,4 године. Неких годину дана након удаје, добићу и прву бебу, а другу и трећу бебу ћу родити до 33. године.


А, шта ћемо са запослењем? Ја ћу, надам се, да будем љекар, иако већина жена ради у подручју Трговине и Прерађивачке индустрије, њих 39,1%. Платни јаз између жена и мушкараца је 5,19%. За исти посао који радимо, ја, као жена, будем плаћена мање?! То се зове неправда! У пензију ћу отићи тамо некад крајем 21. вијека...


Упркос статистици


Овако ми живот предвиђају људи који рачунају бројеве и претварају их у статистику. Кажу ми и да ћу умријети у четвртак 21. априла 2 105. године, јер је мој очекивани животни вијек 81,7 година. Код статистике је све познато, нема грешке, кажу. Мени је све то, искрено да вам кажем, чудно. Код статистике ми се досад једино свидјело име Софија и то што жене живе дуже од мушкараца. Нека остане тако, што се мене тиче.


Ах, како би само тужан овај живот био када би све овако било јасно, познато, предвидљиво. Одбијам да водим живот тако, одбијам да будем број, одбијам да будем просјек, сама ћу да тражим свој пут и своју срећу. Да знате, ви статистичари! Из пркоса вама! Ипак, они не одустају и кажу ми да сам и у том случају статистика. И у сваком другом случају и исходу.


Стварно чудни неки људи, чудна нека сорта!


* Текст је написан на основу података за 2023. годину. Податак о платном јазу је из 2022.

Приредили: Огњен Игњић и Симона Јоксимовић