Прије 20 година Уједињене нације утврдиле су конвенцију за борбу против дезертификације земљишта и установиле Свјетски дан борбе против дезертификације и суше који се обиљежава сваке године 17. јуна.

Израз дезертификација потиче од латинског појма „desertus facere" од којег је изведена ријеч „desert" тј. пустиња.

Дезертификација  представља процес вјештачког ширења пустиња и  резултат је човјековог непромишљеног дјеловања и његове идеје да су природни ресурси неисцрпни и само њему подређени. Неправилно управљање ресурсима има за посљедицу промјену климе читаве планете што се манифестује наглим промјенама падавина и сушним раздобљима.

Производња хране у таквим условима постаје основни задатак савремене пољопривреде уз примјену мјера агромелиорације и савремене механизације.

Република Српска на основу положаја и природних ресурса, посједује основне услове да постане успјешна аграрна земља. Дешавања чији смо свједоци посљедњих неколико деценија могу се позитивно искористити за „пољопривредну политику" мислећи прије свега на очуваност земљишта и производњу пољопривредних култура. Пољопривредне површине се одликују скромном плодношћу (могућа поправка) и малим садржајем  штетних материја које се уносе путем обраде и ђубрења, што представља основу „органске производње" код нас.