Раст броја живорођених
У Републици Српској у 2021. години рођено је 9 274 живорођене дјеце, од тога 4 754 дјечака и 4 520 дјевојчица. У односу на 2020. годину, број живорођене дјеце у 2021. години већи је за 113.
Повећана старосна граница жена приликом рађања дјеце
Просјечна старост мајке при рођењу првог дјетета у Републици Српској износила је 28,2 године, односно 0,3 године више него у 2020. години. Вишегодишњи подаци нам указују да жене одлажу рађање дјеце и да се старосна граница приликом рађања дјеце повећава.
Укупна просјечна старост мајке при рођењу дјетета у ЕУ-27, према посљедњем расположивом податку Евростата (2019. године) била је 30,9, док је у Републици Српској просјечна старост у 2021. години била 29,3 године.
Од укупног броја живорођене дјеце, око 79,8% роди се у старости мајке од 20 до 34 године. Ред рођења дјетета задржао се на сличном нивоу као што је био у 2020. години. Око 55,4% мајки које су рађале у 2021. години родиле су прво дијете, друго дијете око 29,7% мајки, а треће и више дјеце око 14,9% мајки. Око 60,4% мајки које рађају прво дијете, рађају у старосној групи 25-34 година, око 65,4% рађања другог дјетета је у старосној групи 25-34, а око 84,4% мајки треће дијете рађају у старосној групи 25-39 година.
Учешће живорођене ванбрачне дјеце у укупном броју живорођене дјеце је непромијењено у односу на претходну годину
У Републици Српској учешће живорођене ванбрачне дјеце у укупном броју живорођених износило је 16,1% и у односу на претходну годину је непромијењено. Од укупног броја живорођене ванбрачне дјеце, 72,9% њихових родитеља живи заједно.
Већи број мртворођене дјеце
Укупан број мртворођене дјеце већи је за 20% у односу на претходну годинy. Највећа вриједност стопе мртворођених од 5,6‰ забиљежена је у 2001. години, а у 2011. години пала је на 3‰. У 2021. години стопа мртворођених износила је 1,9‰.
Већи број умрлих
У 2021. години у Републици Српској је умрло 19 002 лицa, од тога 9 943 мушкарца и 9 059 жена. У поређењу са 2020. годином, у Републици Српској је умрло 2 420 лицa више. Највише умрлих било је у периоду октобар-децембар 2021. године, око 27,2%, а најмањи број умрлих био је у периоду јун-август, око 19,4%.
Мушкарци данас живе краће од жена
Просјечна старост приликом умирања за мушкарце у 2021. години била је 72,2 године, а за жене 77,7 година. У односу на 2020. годину, просјечна старост приликом умирања за мушкарце у благом је порасту, док је просјечна старост приликом умирања за жене у благом паду. Од укупног броја умрлих, свако шесто лице умре испод 65 година старости.
Умрло 17 дјеце до једне године старости
У 2021. години умрло је 17 дјеце до једне године старости и то 10 дјечака и седам дјевојчица. Око 41,1% одојчади умрло је у првих 10 дана послије рођења. У 2021. години стопа умрле одојчади била је 1,8‰. Према посљедњем расположивом податку Евростата (2019. године) стопа умрле одојчади у ЕУ-27 била је 3,4‰.
Болести крвотока водећи узрок смрти
Водећи узрок смрти у Републици Српској биле су болести крвотока. Од укупног броја умрлих, око 38% умрло је од поменутих болести. Жене умиру од болести крвотока за 10,9% више од мушкараца. Сљедећи водећи узрок смрти је према Међународној класификацији болести, повреда и узрока смрти, која је обавезна за све чланице Свјетске здравствене организације, сврстан у групу шифара за посебне намјене (U00-U85). Према наведеној класификацији, у групу шифара за посебне намјене убраја се и COVID-19. Од укупног броја умрлих лица у Републици Српској, око 20,2% или 3 846 умрлих, је у групи шифара за посебне намјене. Смртност мушкарaца у наведеној групи болести је за 15% већа него смртност жена.
Насилне смрти
У Републици Српској је током 2021. године, у односу на претходну годину, дошло до повећања броја насилних смрти за 10,1%. Укупан број убистава износио је 13, самоубистава 194, несрећних случајева 186, док је у категорији остало, број насилних смрти износио 54. У укупном броју насилних смрти, мушкарци учествују са 74,5%. Око 89,2% самоубистава десило се у старости већој од 45 година.
Природни прираштај
Од 2002. године природни прираштај Републике Српске је негативан. Континуитет пада природног прираштаја указује на све већи број умрлих, а мањи број живорођених. Стопа природног прираштаја у 2021. години износи -8,6‰.
ПРЕУЗМИТЕ САОПШТЕЊЕ
|